Sveobuhvatan pristup zdravlju: zašto je prevencija bolja od lečenja?

Najbolji način da se smanje zdravstveni rizici i telo sačuva od stresa lečenja, neophodan je sveobuhvatniji pristup zdravlju, koji počinje upravo preventivom.

Potrebno je preduzeti određene korake koji će direktno uticati na smanjenje rizika od razvoja bolesti, ali i različitih hroničnih stanja. Kada se problemi prepoznaju i preduzmu mere da se oni i reše dok su u početnim fazama, povećaće se i opšte blagostanje organizma.

Kada kažemo organizam, mislimo i na um, jer mentalno blagostanje takođe predstavlja neodvojiv aspekt ljudskog bića. Tako, briga o mentalnom stanju, imunitetu, kao i uvođenje redovne fizičke aktivnosti, ali i stavljanje redovnih pregleda u kalendar, sveukupno uspostavljaju potrebni balans.

Preventiva u svakom smislu predstavlja efikasnije i povoljnije rešenje, zato što se ulaže u dugoročno zdravlje i blagostanje.

Ojačanje imunološkog sistema

Imunološki sistem predstavlja jedan složen mehanizam, čija glavna uloga je da se bori protiv svih bakterija, virusa i patogena koji dođu u kontakt sa telom. Njegovo pravilno funkcionisanje zavisi od niza faktora, počev od ishrane, potom načina života, nivoa stresa sa kojim se susrećemo i mnogih drugih. 

Od toga koliko pružimo imunološkom sistemu, zavisiće i njegov odgovor na sve pretnje, pa je od velike važnosti pružiti mu potporu kako bi se izvršila prevencija bolesti i očuvalo zdravlje.

Dakle, ishrana bogata svim vitaminima, mineralima, proteinima, mastima i ugljenim hidratima, kao i dovoljan unos vode, ali i kvalitetan san, sveukupno igraju ulogu u jačanju sposobnosti tela da odgovori na sve izazove.

Problemi sa zubima takođe mogu prouzrokovati loš odgovor organizma na viruse, pa se sledeći pasus odnosi upravo na važnost posete stomatološkim ordinacijama.

Stomatološke ordinacije i preventivni pregledi

Iako je nekada gnjavaža obilaziti specijaliste kako bi se obavili preventivni pregledi, trebalo bi da to smatramo vremenom uloženim u očuvanje dobrog zdravstvenog stanja. Najlakše bi bilo početi od posete stomatološkoj ordinaciji, u cilju pregledanja stanja zuba.

Stomatološke ordinacije bi trebalo posećivati minimum na šest meseci, kako bi se redovno pratile sve promene na zubima, koje mogu uključivati nastanak karijesa, probleme sa desnima ili umnjacima i mnoge druge. Takođe, brojne savete vezane za oralnu higijenu možemo pronaći upravo u stomatološkoj ordinaciji.

Održavanje pravilne oralne higijene je veoma važno za očuvanje optimalnog stanja organizma, jer od toga koliko pažnje posvećujemo zubima, zavisi i koliko ćemo biti zdravi i fizički i mentalno. 

Pregled u stomatološkoj ordinaciji je dobra osnova i za ostale, jer se vrlo često mnogim nastalim stanjima može pripisati nerazrešen problem sa kvarnim ili problematičnim zubom. Iz tog razloga je potrebno više puta godišnje obaviti redovnu kontrolu u stomatološkoj ordinaciji.

Pažljivo birane namirnice i adekvatno hidriranje

Kada je reč o pravilnoj ishrani, potrebno je obratiti posebnu pažnju na poreklo i sastav proizvoda. To nekada može biti opterećujuće, ali je vrlo važno kako bi telo dobilo sve potrebne nutrijente, bez bespotrebnog zatrpavanja poboljšivačima ukusa i konzervansima.

Naravno, bitno je i sebi spremati hranu kada god je to moguće, kako bi se izbegla konzumacija aditiva iz gotove ili brze hrane. Planiranje kupovine namirnica i nedeljna poseta pijaci mogu mnogo učiniti za postizanje boljih navika.

Uz sve to ide i planiranje obroka, kao i kuvanje istih, kako bi se izbegli izgovori za kupovanje gotovih obroka. Pored toga, ključna navika koju je potrebno usvojiti, jeste upravo hidriranje, odnosno unošenje dovoljnih količina vode u organizam, kako bi se postigao optimalan nivo energije, a organi funkcionisali pravilno.

Najčešći savet je da sa sobom nosimo flašu vode koja sadrži potrebnu dnevnu količinu unosa vode, ali te flaše nekada mogu biti nezgrapne i nepraktične. Drugi savet je da se popije barem osam čaša vode dnevno, a njih je moguće brojiti unosom u telefon ili pametni sat.

Izbacivanje štetnih navika

Moramo naglasiti i ono što je očigledno i što bi trebalo da se podrazumeva – izbacivanje štetnih navika. Bilo da je u pitanju pušenje cigareta, prekomerno konzumiranje alkohola, loša ishrana ili nedostatak fizičke aktivnosti – mogu se narušiti funkcije organizma.

Ovim lošim navikama se može i oslabiti imuni sistem, povećati rizik od nekih hroničnih bolesti, kao što su kardiovaskularne, potom dijabetes, ali i rak. 

Samo umerenom konzumacijom i uspostavljanjem zdravijih navika možemo poboljšati svoj kvalitet života, a verovatno ga i produžiti. Prevencija je ovde takođe od velike važnosti, pa je suzdržavanje od određnih štetnih ponašanja i istovremeno ojačavanje mehanizama za dobre navike ključno.

Edukacija i sprečavanje bolesti

Edukacija o zdravlju ne podrazumeva samo edukovanje o tome koje namirnice bi trebalo da konzumiramo, a koje navike da izbegavamo. 

Ona se sastoji i iz pružanja boljih smernica svima, kako bi mogli da prepoznaju rane simptome bolesti, ali i donesu informisane odluke.

Edukacija obuhvata i teme kao što je mentalno zdravlje, kontrola stresa iz okruženja, ali i važnost fizičke aktivnosti. Takođe, prepoznavanje faktora rizika u okviru svojih genetskih predispozicija je važan deo sprečavanja težih bolesti.