Prskanje strništa

Sezona žetve je prošla, a nakon nje na strništima dolazi do pojave višegodišnjih i jednogodišnjih korova koji se razmnožavaju semenom (svrakonj, koštan, pepeljuga, gorušica, ambrozija i dr.) Ovi korovi imaju veliku mogućnost produkcije semena. Uništavanje korova pre osemenjivanja utiče na smanjenje rezerve semena za sledeću vegetaciju. Ukoliko su neki od korova prisutni u usevu strnih žitarica, mogu se suzbiti u četiri koraka: ukloniti slamu sa strništa  (pritom ne paliti strnište), plitko ugariti, tanjirati da bi se što više provocirao korov na parceli, ostaviti korov da se razvije od 20 cm do 50 cm visine, poprskati strnište totalnim herbicidom koji je na bazi glifosata.

Kada je najbolje vreme za prskanje herbicidima?

Sa uništavanjem korova treba početi onda kada su u punom porastu. Treba ih dobro nakvasiti, ali ne i previše, kako se kapi ne bi slivale sa listova korova i time gubilo na učinku preparata. Takođe, treba voditi računa o temperaturi. Ukoliko je temperatura visoka, voštana prevlaka na listu je jača pa dolazi do težeg usvajanja herbicida. Potrebno je istaći i da se na korovima može stvoriti prašina ukoliko je parcela u blizini poljskih puteva, što može umanjiti delovanje totalnih herbicida. U tom slučaju, tretiranje bi trebalo da se sprovede nakon kiše, kada se listovi osuše.

Na koji način pripremiti herbicid?

Što se tiče pravilnog doziranja herbicida, poljoprivredni proizvođači bi trebalo da se drže preporučenih doza i načina primene. Za višegodišnje korove, su doze veće. Delotvornost herbicida zavisi i od utroška vode prilikom prskanja. Najbolji učinak herbicidi imaju kada se potoši između 100 i 200 litara po hektaru, a da bi se postigla ta količina, potreban je pravilan odabir dizna i određivanje potrebne brzine traktora.

Najčešće greške prilikom prskanja strništa

Prilikom prskanja strništa, mnogi poljoprivredni proizvođači prave određene greške. Mi ćemo izdvojiti nekoliko njih koje se javljaju najčešće.

1.  Nepoznavanje štetočina  – Pre prskanja je potrebno da znamo koje štetočine, bolesti, korove želimo da prskamo, da li su dostigli određen stepen razvoja i dr.

2. Pogrešan izbor dizni s obzirom na vremenske prilike –  U zavisnosti od vremenskih uslova treba birati i dizne jer se za vremenske uslove bez vetra mogu koristiti obične, ali ako brzina vetra pređe 5 m/s potrebno je koristiti antidrift dizne.

3. Neprikladan pritisak prema vrsti mlaznice ili tipu rastvora – Preporučeni pritisak za prskanje herbicidima je od 1,5 do 3 bara, za fungicide i insekticide 3 do 5 bara.

4. Prevelika količina vode prilikom tretiranja – količina vode kojom se korovi tretiraju bi trebalo da bude takva da se postigne odgovarajuća pokrivenost biljke a da se pritom ne cedi sa nje.

5. Neprikladna radna brzina pri kretanju  –  rekli smo da je veoma značajno odrediti i brzinu kretanja traktora. Ona se određuje prema tipu zemljišta, nagibu terena, u odnosu na vremenske uslove i dr. Najpoželjnija brzina pri prskanju je između 6 km/h i 8 km/h.

6. Neprikladna visina prskalice od ciljane površine za tretiranje – prskalica mora biti dobro podešena kako bi biljka bila ravnomerno tretirana. Preporučuje se da visina prskalice bude podešena iznad površine za tretiranje 50-60 cm.

7.  Neravnomerno tretiranje  – treba voditi računa o vremenskim uslovima prilikom tretiranja.

8. Prljave prskalice – prskalice bi posle svake upotrebe trebalo temeljno oprati kako ne bi ostao hemijski sastav rastvora u njima.

9.  Nepropisna temperature rastvora pri primeni – ukoliko je temperature neprikladna može doći do oštećenja useva.