Prednosti i mane đubriva

Bez obzira da li pokušavate da održite zdrav travnjak, da zasadite povrće ili da dohranite čitavo poljoprivredno zemljište, pesticidi i đubriva su pojmovi sa kojima se morate sresti. Iako mogu imati negativne efekte, đubriva su od velikog značaja i treba znati na koji način maksimizirati njihove koristi i minimizirati štetu.

Đubrivo se deli na organsko i neorgansko. Organsko, odnosno stajsko đubrivo, koristi se vekovima za ishranu zemljišta. U prirodi, raspadanje organske materije stvara organsko đubrivo. Dodavanje organskog materijala u tlo povećava njegovu sposobnost zadržavanja vode, odnosno smanjuje eroziju vode i vetra, smanjuje zbijanje tla i kore tla. Takođe podiže pH vrednost zemljišta. S obzirom da se organsko đubrivo sporo razgrađuje, neće doći do preteranog zgorevanja koje može da ošteti biljku. Šanse za toksine, soli i hemikalije koje se stvaraju u zemljištu se smanjuju, tako da će biljke biti bezbedne. Još jedna prednost organskog đubriva jeste ta što su biorazgradiva, ekološki prihvatljiva i održiva. Organsko đubrivo je jeftinije od neorganskog i njegovi izvori su mnogobrojni. Pored toga što je izvor hranljivih materija, azota, fosfora i kalijuma, stajsko đubrivo bogato je i mikroorganizmima i bakterijama koje omogućavaju proces razgradnje.

Nedostaci organskog đubriva ogledaju se u njegovom sporom razlaganu u hranljive materije. Ova karakteristika za rezultat dobija pokazivanje znakova da biljkama nedostaju hranljive materije u prvih par meseci. S obzirom da se radi o prirodnom procesu, on se ne može ubrzati ili pospešiti preko noći. Takođe, nivo hranljivih sastojaka nije precizan niti jedinstven za sva organska đubriva, a i njegov ukupan procenat je manji nego kod neorganskih đubriva. Troškovi radne snage i transporta su jedan od razloga zašto poljoprivrednici odustaju od upotrebe ove vrste đubriva.

Neogranska đubriva se prave od sintetičkih sastojaka dizajniranih da stimulišu rast biljaka. Sintetička đubriva imaju prednost predvidljivosti i pouzdanosti. Formulacije se mešaju sa preciznošću i mogu se kupiti različite mešavine za različite vrste biljaka. Кomercijalna hemijska đubriva sadrže uravnoteženu raspodelu tri glavna hranljiva elementa koja su potrebna za optimalan rast biljaka: azot, fosfor i kalijum. Mnoge formule sadrže gvožđe, sumpor i bakar. Procenat minerala u tragovima nije uvek naveden. Sintetička đubriva vam omogućavaju da tačno znate koje hranljive sastojke dajete biljkama, umesto da nagađate sastav organskih formula. Takođe, sam proces transporta i kroišćenja ovog đubriva je lakši i pedantniji pomoću rasipača đubriva.

Nedostaci neorganskog đubriva ogledaju se u tome što mogu da sadrže sastojke koji mogu biti toksični za kožu ili respiratorni sistem. Takođe morate da ih mešate i merite tačno. Ako koristite previše, možete oštetiti ili osušiti vaše biljke. Sintetička đubriva se mogu nakupiti u zemljištu, što dovodi do dugoročne neravnoteže u pH i plodnosti tla. Nabavka neorganskog đubriva je skuplja od nabavke organskog, a i treba imati u vidu troškove održavanja mašina, kupovina novih delova za raspirač đubriva i slično.

Pored svih većih i manjih nedostataka đubriva, neosporiva je činjenica da su nam ona neophodna za učinkovitu proizvodnju. Ukoliko poštujete propise vezane za količinu, vreme i način korišćenja đubriva, vaš rad će zasigurno uroditi plodom.