Demolizam.rs

Opet ista varijanta, prava su jedan veliki švedski sto, pa svako dodje i uzme ono sto najviše voli ili želi. Ali zakoni i prava nisu švedski sto, nego unapred definisan meni, ako već pričamo na taj način. Svakako, ovde ministar želi da se opere od odgovornosti za položaj manjina koje navodno zastupa i prebacuje na njih odgovornost za stepen uživanja zakonskih prava. Takodje, imamo i ovaj element mrtve ruke, po principu ako ne uzmemo nikakva prava, praktično ćemo da umremo i nestanemo, te bi trebalo sad jel da se trgnemo na akciju, dosta smo čekali da oni kojima je to posao i nešto urade.

E, sad kad su mačke stavile potpis na inicijativu o čuvanju slanine, sve je rešeno. Jer, ako neko prekrši dogovor čeka ga... pa šta tačno? Koje sankcije sleduju onome ko prekrši dogovor? Nikakve? Po čemu se onda potpis razlikuje od bilo kog milion puta ponovljenog predizbornog obećanja? Pritom, ono na šta su se potpisnici obavezali ("da će krenuti u departizaciju posle izbora"), toliko je uopšteno i neodređeno, da ga je praktično i nemoguće prekršiti.

Novinar je u jednoj stvari ipak u pravu. Stvarno jeste indikativno da "prilikom kontakta sa strankama nikoga nisu morali naročito da ubeđuju". Što je džabe, i Bogu je drago.

Pred kraj mandata i uoči raspisivanja izbora, premijer i ministar finansija sa vrha Kopaonika "progovara" o načinima na koji njegov kabinet, u vreme ekonomske krize, može da štedi. Iako se toga nije "setio" protekle četiri godine, on to sada, inspirisan nadolazećim izborima, može da uradi veoma jednostavno- uplašiće ih ("nemojte da trošite"), a ako mu to ne uspe, uplašiće ih još više- pretnjom da će početi da primenjuje zakon. Premijer je rešio da konačno "posluša" privrednike, ekonomske analitičari i građane, koji godinama ukazuju na potrebu racionalizacije i štednje u javnom sektoru. I to upravo uoči izborne trke, simbolično sa kopaoničkih visova (sa brda se bolje vidi) šalje poruku da će država morati da štedi naše pare, kako bismo imali za plate, penzije, socijalna davanja. Nije zgoreg znati da postoji potencijal odgovornog i kvalitetnog vođenja drzave. Samo treba stisnuti zube i konačno prelomiti. Ako i ne uspe, uvek može bar lepo da ih zamoli.

Put do opšteg prosperiteta u 7 koraka* (potrebni alati i veštine: lisice, digitron i pravdoljubivost)

1. Osvojiti vlast.
2. Istog trenutka pohapsiti sve kriminalce. Lopovima oduzeti ono što su oduzeli građanima. Time je problem korupcije rešen. Budžet je bogatiji za 500 miliona evra.
3. Oduzetu sumu ravnopravno podeliti seljacima koji treba odmah da se daju u poljoprivrednu proizvodnju.
4. Gledati kako se selo se razvija.
5. Život na selu postaje podnošljiv. Seljaci ostaju na selu. Napokon žive bolje od nezaposlenih u gradu.
6. Gradovi nisu prenaseljeni i razvijaju se.
7. Svi su zadovoljni i svima je dobro.

________
* preuzeto iz Priručnika za populističke vođe

Ja, čovek, ću uvek da zaštitim tebe, čoveka, ali ja, gradonačelnik, ne mogu tebe, građanina. Pored poznate populističke teme (ja kao čovek spreman sam da se žrtvujem), ovde postoji još jedan podtekst koji je posebno uznemirujuć. Umesto javne snage države koja se upotrebljava u skladu sa Ustavom, nudi se lična snaga vlastodršca, koja se upotrebljava na osnovu njegove lične dobre volje. Snaga države nije snaga institucija, nego snaga individualnih vlastodržaca. Umesto vladavine zakona, nudi se vladavina pojedinca.

U drugom citatu, paradoks postaje još očigledniji. Stranim investitorima koji se boje lošeg funkcionisanja pravne države, kao uteha se nudi lična protekcija od strane ministra. Stranci kažu: „Mnogo su vam komplikovani zakoni“. Ministar odgovara: „Ne brinite, ja ih sa lakoćom kršim! Samo recite šta treba!“.

Kada nekoga zaustavi saobraćajni policajac i konstatuje da nije prekoračio brzinu, treba da mu uruči litar benzina u plastičnoj boci. Ili, kada prodavačica na kasi u marketu vidi da neki kupac nije ništa uzeo i poneo sa sobom sa namerom da ne plati, treba da mu kao nagradu za doprinos očuvanju reda da barem čokoladicu domaće proizvodnje (kako bi podsticali domaću proizvodnju, i onda i na taj način doprinosili državi).

Zakoni se prave da se poštuju, mada, na prvi pogled lepo zvuči nagraditi nekoga ko poštujući zakon doprinosi državi. Međutim, šta biva sa onima koji ne plaćaju poreze i ne poštuju zakone? Nagrađivanje dobrih građana neće umanjiti ili ukloniti taj problem, kako autor ovog rešenja očigledno smatra. To s jedne strane može govoriti o nemoći države da sankcioniše nepoštovanje zakona, a s druge o proceni da to i nije neki preveliki problem. Zato se on i može rešiti tako lako i veselo.

Za svakog čoveka, preduzeće i državu nekad nastupe crni dani. U tim trenucima važno je donositi mudre odluke. Kako to biva kada čovek odgovorno vodi svoje gazdinstvo, nikakva kriza nije nepremostiva. Ako je još u pitanju čovek iz naroda – zna se, najbolja rešenja su jednostavna rešenja. Mogu oni tamo, van našeg poseda da se muče i uvoze hranu, ne i mi! Krizni plan je sledeći: za 47 dana, 210 junica stiže (nije važno odakle, stižu kad vam kažem), a uz svaku junicu tele gratis. U slavu radosnih prirodnih ciklusa upriličićemo i zabavni program za naše parohijane – lutriju u kojoj će glavne nagrade biti upravo junice i telići. I ne samo to, dobitni tiket donosi i novo radno mesto, ukupno 420. Nedobronamerni bi rekli da jednostavna rešenja nisu rešenja, nego zavaravanje ljudi. Oni misle da smo neozbiljni, kažu junice nisu radna mesta, niti mogu da reše ozbiljne ekonomske probleme. Pominju velike reči kao što su ekonomski proračuni, zakon tržišta, strukturna nezaposlenost, preračunavaju koliko mleka i mesa ima od jedne krave. Neka njima razvojne politike, videće oni dogodine!