Demolizam.rs

Siroti univerzitetski profesori! Ne samo što se neustrašivo hvataju u koštac sa slobodnim tržištem, nego i odvajaju od tog teškom mukom zarađenog novca ne bi li svojim studentima omogućili da žive u komunizmu (čitaj: Zemlji Dembeliji). A ovi, umesto da im budu zahvalni, sad se još i bune! Jedini problem sa ovom pričom je u tome što što je univerzitet državni monopol nasleđen iz socijalizma i još uvek subvencioniran od strane poreskih obveznika - drugim rečima, on ne može da “časti” sopstvene građane jer se finansira od njihovih para. Pritom, besplatno školovanje i nije nikakvo "čašćavanje", nego legitiman način da se izjednače šanse pripadnika svih slojeva društva da dođu do visokog obrazovanja, i to način koji se primenjuje u mnogim nominalno kapitalističkim zemljama.

KO? Potpredsednik vlade i ministar unutrašnjih poslova i ministar životne sredine i rudarstva.

ŠTA? Otvaraju kupališni kompleks (otvoreni bazen).

GDE? U Babušnici, “rak-rani republike”.

KADA? 13. oktobra.

KAKO? Po kiši, pod kišobranom.

ZAŠTO? Da mladi u ovakvim krajevima odustanu od odlaska u veće sredine.

Čuvar dece u zimskom semestru, rektor - najamni radnik i surogat-roditelj - trudi se da svi budu mirni i zadovoljni. Pre svega, mora da štiti interese svog osnivača, države, koja ne gleda blagonaklono na proteste na svojoj imovini. Pored toga, on ima odgovornost prema ljudima koji su mu svoju decu poslali da uče i da se zaposle tri meseca po diplomiranju, a kojima sigurno nije svejedno da li se stvari razvijaju u tom smeru ili njihova deca spavaju po slušaonicama, tamo nešto protestuju i prave žurke.

Po logici “student je dete, dakle nije u pravu”, studenti su danas infantilna skupina koja je tu da sedi, uči, diplomira i bude isporučena na tržište rada. I tu se njihova društvena uloga završava. Obrt nastaje i u onom što rektor tvrdi da je njegov posao. On nije vaspitač, bebisiter ili vođa izviđača, pa da mu roditelji šalju svoju decu, njegova uloga je da se stara o kvalitetu visokog obrazovanja. I umesto da pregovara sa studentima u protestu i pokaže zainteresovanost za njihove probleme, rektor poziva državu (policiju) da zaštiti studente od njih samih. Kombinacijom pojmova deca, roditelji, bezbednost, ugroženi život itd. ide se niz dlaku "roditeljskoj javnosti” - roditelja "dobrih studenata" koji hoće da uče, ali ih "loši studenti" (nevaljala deca) u tome sprečavaju.