Demolizam.rs

Opet ista varijanta, prava su jedan veliki švedski sto, pa svako dodje i uzme ono sto najviše voli ili želi. Ali zakoni i prava nisu švedski sto, nego unapred definisan meni, ako već pričamo na taj način. Svakako, ovde ministar želi da se opere od odgovornosti za položaj manjina koje navodno zastupa i prebacuje na njih odgovornost za stepen uživanja zakonskih prava. Takodje, imamo i ovaj element mrtve ruke, po principu ako ne uzmemo nikakva prava, praktično ćemo da umremo i nestanemo, te bi trebalo sad jel da se trgnemo na akciju, dosta smo čekali da oni kojima je to posao i nešto urade.

Policija se ne bavi političkim odlučivanjem, ali da se bavi, ona bi to mnogo bolje - Rome bi naselila negde po planinama ili pustim ostrvima, da ne smetaju poštenom svetu. Ovako, šta je tu je - gradska vlast je odgovorna, a policija nema ništa s tim, pa ne bi ni da se meša, osim ako je neko napadne. U međuvremenu, praktikujte malo kulturu dijaloga, razgovarajte, ne mora sve silom.

Govornik koristi logiku koja ima smisla u svakodnevnom životu, ali ne i u funckionisanju države - ko je napravio problem, taj neka ga i rešava, ostali imaju prava da stoje po strani. Državni aparat, međutim, nije tek skup privatni lica, nego koordinisana celina u kojoj svako ima svoj zadatak. Naravno da uloga policije nije da donosi političke odluke, ali joj to ni za poslovičnu jotu ne umanjuje dužnost da radi svoj posao, odnosno štiti red i zakon, a ne samo sebe samu.

Ko za Andrićev dvostruki jubilej ne dodeli nagradu knjizi o Andriću, taj poručuje da knjževnost nije važna. Nagrada za izdanje godine, koja je ovaj put dodeljena leksikonu "Stripovi koje smo voleli", često se dodeljuje neknjiževnim izdanjima, a prethodnih godina je dodeljivana između ostalog i monografijama o "Manastru Krušedol" i reci Moravi ali, to se kanda nije smatralo uvredom za književnost. U čemu je onda problem? Zašto povest gej i lezbejske kulture ne spada u književnost? Zašto stripovi? Iako to eksplicitno ne kažu, očigledno je da autori implicitno igraju na kartu predrasuda kako prema gejevima i lezbejkama, tako i prema stripovima kao trivijalnoj umetničkoj formi.

U drugom citatu autor tvrdi da je specijalno priznanje knjizi „„Povijest gej i lezbijskog života i kulture“ dodeljeno iz isključivo ideoloških razloga. Na osnovu čega on to tvrdi? Na osnovu toga što se knjiga „bavi problemima koji se prelamaju kroz neke od ključnih perspektiva našeg života“. Šta god ovo tačno značilo, teško da postoji knjiga koja se na ovaj ili onaj način ne dotiče aktuelnih društvenih pitanja. Međutim, to mora da su problemi koji ne bi trebalo da se uzdižu na nivo nacionalne kulture, pa samim tim i iza njih stoji neka neprimerena ideologija i propaganda.

Ljudska prava ne treba da budu shvaćena preširoko, negde se granica mora postaviti, na primer negde iza Roma, a pre homoseksualaca. Jer, ako to ne uradimo, različitost će se prvo promovisati a onda i legalizovati! Borbu protiv intoksikacije društva LGBT-om otežavaju agenti ove zapadnjačke pošasti infltrirani u svim obrazovnim institucijama, od vrtića do univerziteta. Metode su im veoma sofisticirane, pa se možete jednog dana probuditi sa previše izraženim osećajem tolerancije ili čak ljubavi za sve ljude, a da ni sami ne znate gde i kako ste ih pokupili. Još jednom pozivamo građane na pojačan oprez jer se radi o supstanci modifikovanoj tako da zauvek naruši zdravo tkivo društva, čije će se osnovne ćelije trajno oštetiti i razoriti.

Potencijalno drugačiji (bolji) položaj LGBT osoba u društvu, upozoreni smo na vreme, biće rezultat širenja zapadnjačkog uticaja potpomognutog domaćim neprijateljima (nikako proizvod demokratizacije i poštovanja ljudskih prava). Ostaje nejasno zašto bi neko želeo da bilo šta infiltrira u zbijene redove srpskog naciona, ali je zanimljivo da se LGBT populacija, to jest osobe nazivaju LGBT ideologijom. Šta ćemo onda sa heteroseksualnom ideologijom koja je u ovom tekstu očigledno dominantna i  demonstrira svoju moć i društvenu dominaciju?

Objašnjenje koje se zasniva na argumentaciji da je šteta od neke akcije veća nego korist veoma je plodotvorno, jer se bazira na podražavanju racionalnog diskursa, u kome se zdravorazumski i otvoreno izlažu jednostavne istine. Govornik sebi pribavlja poziciju koja izgleda dobronamerno, razumno i pragmatično, i sa nje tumači događaje. 

Prava su nešto što Ustav jemči, a država štiti, međutim ovde se prava nude kao zamena za njihovo korišćenje. Eto, imate pravo, ne morate još i da ga koristite!  Prava su opštevažeća i izuzeta iz utilitarnih proračuna. Ako imam pravo na mirno okupljanje, ono se sastoji upravo u tome što sam odlučujem kako ću ga koristiti i niko ne može da se meša u tu moju odluku, pa makar ga koristio i glupo ili na sopstvenu štetu.

Ako je tačno ovo što se govori u citiranoj izjavi, ispada da kada bi neko na visokom ili odgovornom položaju, pred desetinama ljudi nekom drugom rekao da je ružan, glup, zao ili nešto slično, to ne bi bilo ništa specijalno, to bi bio jedan obični opšti vrednosni sud. Jer, toliko je stvari na strani apologete vladike SPC: i tradicija, i vera, i pozivanje na slobodu govora, i zdrav razum. Sve je to još na kraju lepo upakovano u shvatanje po kome crkva nije javni prostor i- bog te veselio! Pred nama je nepregledna širina slobode govora i još nepreglednija privatna sfera u kojoj možemo govoriti bilo šta o bilo čemu! Još ako se oslanjamo na hiljadugodišnjiu tradiciju i veru, ne možemo pogrešiti, ako se neko u tu tradiciju ne uklapa, to nije naša stvar! 

Ali, niti je crkva privatni prostor, niti je visoki crkveni velikodostojnik govornik bez autoriteta i uticaja. Zato, kada se sopstvene “opšte” vrednosti (koje mogu proizilaziti iz nečije vere, tradicije, kulture, ličnog ukusa..) počnu primenjivati na na drugu, konkretnu osobu, ili u ovom slučaju osobe, radi se o prekoračenju granica opštosti i slobode. Ako se u ime tih vrednosti članovi čitave jedne grupe (u ovom slučaju- homosekslualci) obeležavaju i isključuju iz tradicionalne zajednice, onda se radi o govoru mržnje.