Demolizam.rs

Na koji način je dovedena u vezu brojnost sudija na skupu i učestvovanje u reformama, da ne spominjemo ugled zemlje, zaštitu prava građana i bolji život do kojih se na kraju izjave stiglo? Možda veliki broj sudija govori o njihovoj zaintersovanosti, ali više o svega govori da jednostavno postoji veliki broj sudija kako na Zlatiboru, tako i uopšte. Formalni kriterijum (broj sudija) je odabran da se govori o sadržaju i kvalitetu pravosudnih reformi. Ispada da je pravna država borba za obaranje Ginisovog rekorda u broju okupljenih sudija na jednom mestu. Bum u oblasti prava i pravosuđa! Na suncem okupanim padinama Zlatibora sastalo se 1200 sudija i eto nama boljeg života!

Nekada je policija radila svoj posao i šta se desilo - 200 policajaca je napadnuto tokom prošlogodišnje parade ponosa i završilo u zavojima! Oni koji su ih u njih zavili pušteni su na slobodu. Čovek se uči dok je živ i zato nema više zaštite za malo para i nimalo slave! Kada policija bude zadovoljna, plaćena i bezbedna, biće bezbedni i oni koje ona štiti. Razumevanje za policiju ima i osnivač Gej-strejt alijanse, pa zašto ne bismo i mi?

Ovakvom zamenom teze, pomera se fokus sa zabrane parade ponosa (odluke koju nije policija donela, već Nacionalni savet za bezbednost) na legitiman protest policije. Svesno povlačenje države i njena neodgovornost tako se prevela u hrabrost da se donese racionalna odluka - da se policija zaštiti od nasilnika i oni od policije. Zašto stati tu? Država bi trebalo da vodi računa o svojim zaposlenim i zabrani derbije i slične sportske događaje visokog rizika, bar dok se ne steknu uslovi. Dotle je dovoljno i ono što je postignuto - obezbeđena je tradicionalna nedeljna štrafta od Slavije do Kalemegdana i Beograđani treba to da cene. Mir, mir, mir, niko nije kriv. Avaj, ava, ava, gde su ljudska prava.

Ko za Andrićev dvostruki jubilej ne dodeli nagradu knjizi o Andriću, taj poručuje da knjževnost nije važna. Nagrada za izdanje godine, koja je ovaj put dodeljena leksikonu "Stripovi koje smo voleli", često se dodeljuje neknjiževnim izdanjima, a prethodnih godina je dodeljivana između ostalog i monografijama o "Manastru Krušedol" i reci Moravi ali, to se kanda nije smatralo uvredom za književnost. U čemu je onda problem? Zašto povest gej i lezbejske kulture ne spada u književnost? Zašto stripovi? Iako to eksplicitno ne kažu, očigledno je da autori implicitno igraju na kartu predrasuda kako prema gejevima i lezbejkama, tako i prema stripovima kao trivijalnoj umetničkoj formi.

U drugom citatu autor tvrdi da je specijalno priznanje knjizi „„Povijest gej i lezbijskog života i kulture“ dodeljeno iz isključivo ideoloških razloga. Na osnovu čega on to tvrdi? Na osnovu toga što se knjiga „bavi problemima koji se prelamaju kroz neke od ključnih perspektiva našeg života“. Šta god ovo tačno značilo, teško da postoji knjiga koja se na ovaj ili onaj način ne dotiče aktuelnih društvenih pitanja. Međutim, to mora da su problemi koji ne bi trebalo da se uzdižu na nivo nacionalne kulture, pa samim tim i iza njih stoji neka neprimerena ideologija i propaganda.

Ljudska prava ne treba da budu shvaćena preširoko, negde se granica mora postaviti, na primer negde iza Roma, a pre homoseksualaca. Jer, ako to ne uradimo, različitost će se prvo promovisati a onda i legalizovati! Borbu protiv intoksikacije društva LGBT-om otežavaju agenti ove zapadnjačke pošasti infltrirani u svim obrazovnim institucijama, od vrtića do univerziteta. Metode su im veoma sofisticirane, pa se možete jednog dana probuditi sa previše izraženim osećajem tolerancije ili čak ljubavi za sve ljude, a da ni sami ne znate gde i kako ste ih pokupili. Još jednom pozivamo građane na pojačan oprez jer se radi o supstanci modifikovanoj tako da zauvek naruši zdravo tkivo društva, čije će se osnovne ćelije trajno oštetiti i razoriti.

Potencijalno drugačiji (bolji) položaj LGBT osoba u društvu, upozoreni smo na vreme, biće rezultat širenja zapadnjačkog uticaja potpomognutog domaćim neprijateljima (nikako proizvod demokratizacije i poštovanja ljudskih prava). Ostaje nejasno zašto bi neko želeo da bilo šta infiltrira u zbijene redove srpskog naciona, ali je zanimljivo da se LGBT populacija, to jest osobe nazivaju LGBT ideologijom. Šta ćemo onda sa heteroseksualnom ideologijom koja je u ovom tekstu očigledno dominantna i  demonstrira svoju moć i društvenu dominaciju?

Lepo je kad se građani slažu sa svojom vlašću, u današnje vreme gotovo dirljivo, al opet – to ne znači da je vlast u pravu. Demokratija teoretski jeste vladavina naroda ali je isto tako i čuvar pojedinca. Naime, svojevremeno je narod odobravao politiku spaljivanja veštica uprkos tome što su se neki tadašnji „stručnjaci“ tome protivili, a bilo je i raznih drugih stručnjaka koji su sami bili spaljeni zbog svojih uverenja. Danas smo pametniji pa znamo da svaki pojedinac ima prava koja su mu garantovana i koja ne podležu pukoj volji većine, ma koliko ova bila ushićena.  Odnosno, ako većina podržava politiku lokalne vlasti (što i dalje ne znači da odobrava konkretnu meru) ta većina ne predstavlja onog pojedinca koji je tom merom ili politikom ugrožen ili diskriminisan, u konkretnom slučaju - par 36-godišnjaka. Zbog svega toga, finansijka pomoć za sklapanje braka se ne može ograničiti na one iznad 38 godina kao što se ne može uslovljavati diplomom iz plivanja. Niti se može uskratiti onima koji imaju decu iz vanbračne zajednice kao što se ne može ni davati samo onima koji imaju kamen u bubregu. I pozivanje na volju naroda tu ne pomaže.

Sloboda govora samo za one koji se zalažu za slobodu govora negira samu sebe. Idiotska ili ne, ljudska prava važe za sve podjednako. Sam Ratko Mladić odgovara pred sudom zbog toga što je neke ljude uskratio tih prava na osnovu njihove nacionalne pripadnosti i vere. Uskratiti Ratka Mladića za pravo na fer suđenje bi predstavljalo pobedu te iste proizvoljne arbitraže u tome ko ima prava a ko ne. Zbog toga bi, da se kojim slučajem našao kao optuženik pred Haškim sudom, i Miša Vasić imao ista ta prava na kojima zavidi Mladiću. 

Objašnjenje koje se zasniva na argumentaciji da je šteta od neke akcije veća nego korist veoma je plodotvorno, jer se bazira na podražavanju racionalnog diskursa, u kome se zdravorazumski i otvoreno izlažu jednostavne istine. Govornik sebi pribavlja poziciju koja izgleda dobronamerno, razumno i pragmatično, i sa nje tumači događaje. 

Prava su nešto što Ustav jemči, a država štiti, međutim ovde se prava nude kao zamena za njihovo korišćenje. Eto, imate pravo, ne morate još i da ga koristite!  Prava su opštevažeća i izuzeta iz utilitarnih proračuna. Ako imam pravo na mirno okupljanje, ono se sastoji upravo u tome što sam odlučujem kako ću ga koristiti i niko ne može da se meša u tu moju odluku, pa makar ga koristio i glupo ili na sopstvenu štetu.

Ako je tačno ovo što se govori u citiranoj izjavi, ispada da kada bi neko na visokom ili odgovornom položaju, pred desetinama ljudi nekom drugom rekao da je ružan, glup, zao ili nešto slično, to ne bi bilo ništa specijalno, to bi bio jedan obični opšti vrednosni sud. Jer, toliko je stvari na strani apologete vladike SPC: i tradicija, i vera, i pozivanje na slobodu govora, i zdrav razum. Sve je to još na kraju lepo upakovano u shvatanje po kome crkva nije javni prostor i- bog te veselio! Pred nama je nepregledna širina slobode govora i još nepreglednija privatna sfera u kojoj možemo govoriti bilo šta o bilo čemu! Još ako se oslanjamo na hiljadugodišnjiu tradiciju i veru, ne možemo pogrešiti, ako se neko u tu tradiciju ne uklapa, to nije naša stvar! 

Ali, niti je crkva privatni prostor, niti je visoki crkveni velikodostojnik govornik bez autoriteta i uticaja. Zato, kada se sopstvene “opšte” vrednosti (koje mogu proizilaziti iz nečije vere, tradicije, kulture, ličnog ukusa..) počnu primenjivati na na drugu, konkretnu osobu, ili u ovom slučaju osobe, radi se o prekoračenju granica opštosti i slobode. Ako se u ime tih vrednosti članovi čitave jedne grupe (u ovom slučaju- homosekslualci) obeležavaju i isključuju iz tradicionalne zajednice, onda se radi o govoru mržnje.