Demolizam.rs

E, sad kad su mačke stavile potpis na inicijativu o čuvanju slanine, sve je rešeno. Jer, ako neko prekrši dogovor čeka ga... pa šta tačno? Koje sankcije sleduju onome ko prekrši dogovor? Nikakve? Po čemu se onda potpis razlikuje od bilo kog milion puta ponovljenog predizbornog obećanja? Pritom, ono na šta su se potpisnici obavezali ("da će krenuti u departizaciju posle izbora"), toliko je uopšteno i neodređeno, da ga je praktično i nemoguće prekršiti.

Novinar je u jednoj stvari ipak u pravu. Stvarno jeste indikativno da "prilikom kontakta sa strankama nikoga nisu morali naročito da ubeđuju". Što je džabe, i Bogu je drago.

Spoljnotrgovinski deficit Srbije, a i onaj budžetski, penzije i javnu potrošnju sada bi bilo nemoguće finansirati da nije kredita. Ružno zvuči, nije domaćinski, ali tako je, ova se država zadužila, pa opet mora da se zadužuje da bi pokrila prvobitne dugove, to jest kredite i tako, sabiraju se dugovi, rastu. Kada tome dodamo i sve one naše, pojedinačne, od kredita za letovanje, preko onog za automobil, do poslednjeg za stan u novogradnji, počnemo da se pitamo posedujemo li mi više išta, ili smo u stvari mi zaposednuti kreditima i u vlasništvu banaka. Ozlojeđeni smo i obespravljeni, ali srećom, na horizontu je spretni političar, a ne skeptični ekonomista, domaćin a ne raspikuća! Ume da prozove i korumpirane političare, i da upozori strane kreditore. Takav nam treba, kakvo je to naše selo bez seoskog kmeta! Koji spor se ne može rešiti razgovorom? Neka kaže jasno i glasno kreditorima da kredite više nećemo, a ne možemo ni da ih vratimo. Popeše nam se na glavu ti belosvetski bankari!

Put do opšteg prosperiteta u 7 koraka* (potrebni alati i veštine: lisice, digitron i pravdoljubivost)

1. Osvojiti vlast.
2. Istog trenutka pohapsiti sve kriminalce. Lopovima oduzeti ono što su oduzeli građanima. Time je problem korupcije rešen. Budžet je bogatiji za 500 miliona evra.
3. Oduzetu sumu ravnopravno podeliti seljacima koji treba odmah da se daju u poljoprivrednu proizvodnju.
4. Gledati kako se selo se razvija.
5. Život na selu postaje podnošljiv. Seljaci ostaju na selu. Napokon žive bolje od nezaposlenih u gradu.
6. Gradovi nisu prenaseljeni i razvijaju se.
7. Svi su zadovoljni i svima je dobro.

________
* preuzeto iz Priručnika za populističke vođe

Rašireno je uverenje da su politika i strančarenje puka borba za vlast, nešto nemoralno, samo po sebi loše. Izgleda da je tako i sa članovima stranaka. U ovom slučaju, govornik je napadnut zbog toga što je član pogrešne partije - naime, kao član glavne opozicione partije ušao je u ministarstvo, gde bi trebalo da bude mesta samo za članove partija koje su na vlasti. Šta tu sve ima problematično neka bude ostavljeno za drugu priliku. Jer on se ne bavi time, već se insistira kako to što je on pripadnik stranke nije važno, jer se on ne bavi politikom već strukom. Kaže: politika je prljava, član sam stranke samo usput. Evo iščlaniću se, nije mi ni stalo. Uostalom, zar ne zvuči lepše stručnjak? Stručnjaci su pošteni i objektivni, prava moralna vertikala. Njihovi resursi su znanje i sposobnost, a ne spletkarenje i moć. To je deo politike, kojom se bave političari. Stručnjak služi građanima, a ne partiji.

Ono što se zaboravlja je da bi i političari valjda trebalo da služe narodu. Kada bi političari bili odgovorniji, manje ljudi bi bežalo od tog zvanja, a više bi se uključivalo u politiku. Realna politika je tihim konsenzusom određena kao nešto iz čega nije lako izvući se čist. A veoma često se svodi samo na to, na jednu prljavu igru. Tome doprinose i sami političari koji svojim postupcima ili rečima ukazuju na to, a posredno i oni koji bi da sačuvaju svoju čast (ili odgovoronost!) krijući se pod zvanjem stručnjaka. Nije loše tim političarima-stručnjacima, monopolizovali su polje politike, učinili ga neprivlačnim i igraju svoju igru u blatu dok se mi zgražavamo i navijamo.

Zakonom je zabranjena akumulacija javnih funkcija, pogotovo javnih funkcija koje predstavljaju različite grane vlasti. To je civilizacijski napredak od onoga kad te kadija tuži pa ti kadija i sudi. Gradonačelnik je izvršna funkcija, a poslanik predstavlja zakonodavnu vlast, i nije bitno da li se radi o istom nivou vlasti. Bitno je da je obavljanje više javnih funkcija protivno podeli vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku vlast, i da otvora mogućnost za korupciju i zloupotrebu.

I bitno je to da je najviši organ sudske vlasti, Ustavni sud Srbije, procenio da je postojeća situacija protivna zakonu. A problem sa obavljanjem više javnih funkcija se ogleda se već u samoj konstataciji gradonačelnika da od toga što je on i poslanik „korist može da ima grad“ čime svoju funkciju poslanika koji radi u interesu cele nacije pretpostavlja funkciji gradonačelnika koji radi za dobrobit svojih sugrađana. Slična je situacija i kada predsednik upravnog odbora nekog javnog preduzeća postane i član upravnog odbora nekog sportskog društva pa onda preduzeće i sportsko društvo naprave ugovor o sponzorstvu, makar isti nije u interesu građana koji finansiraju rad samog preduzeća...