Demolizam.rs - Dvostruki aršini

Premijer može da se viđa s kim god hoće!

Osim što je sama konstatacija da Ivica Dačić kao premijer jedne zemlje “može da se viđa s kim god hoće”veoma problematična, posebno je teško zamisliti da bi ga Velimir Ilić tako srdačno branio da ne sede zajedno na sednicama vlade. U nastavku se, umesto odgovora na pitanje da li premijer Dačić duguje objašnjenje javnosti što se sastajao sa jednim od glavnih ljudi iz Šarićevog klana, ministar Ilić odlučuje za taktiku napad je najbolja odbrana što predstavlja klasičan primer logičke greške ‘ti ćeš da mi kažeš’.

Miodrag Rakić je izgubio izbore, a bio je bog i batina u prošloj vlasti. Koga je hteo proganjao je, hapsio, oslobađao... Čak mu je i Boris Tadić bio marioneta. Stub cele vlasti u prošlom sistemu bio je Miki Rakić.

Ali sam premijer Dačić je priznao da se viđao sa sumnjivim ljudima, može li to proći bez političkog epiloga?

- Može da se viđa s kim god hoće. Znate li sa koliko se dnevno ljudi sretnem? Da li treba da im tražim dosijee da bih popio kafu sa njima ili ih primio u kabinet. Neko sutra može da kaže - ministar Ilić se sreo sa Perom, Mikom, Žikom... Otkud znam ko kakvu poziciju ima, šta će se otkriti za dve, tri, pet godina, ko su ti ljudi. Dačić je tada bio ministar, možda je želeo da dođe do nekih važnih podataka. Taj slučaj neće ostati nerazjašnjen, ali neka institucije rade svoj posao.

Duguje li bar objašnjenje javnosti?

- Pustimo premijera da radi svoj posao, nije on naivan. Ne treba mi da ga učimo kako da se ponaša. Koliko se ljudi viđalo sa Miroslavom Miškovićem, ručalo sa njim, tražilo sponzorstvo... Svi smo se mi nekad sreli sa nekim ko možda danas nije podoban. Ne vodimo hajku i linč bez razloga, ako se ništa do sada nije dokazalo. Gde je bio Miki Rakić da napadne Dačića kada je bio u prethodnoj vladi ili kada je DS hteo novu vladu da formira sa njim. Kada je znao, zašto je ćutao. Nego ”pročačkajmo” malo sve one koji te informacije guraju, koji podrivaju, da vidimo kakva je njihova prošlost, sa kim su se oni sve sretali, šta su radili i nameštali.

Velimir Ilić, Novosti, 06. Februar 2013.

[-]

Bombardovanje praštamo samo onima kojima moramo

Govornik bi da u isto vreme bude i pragmatičan i principijelan, čas zagledan u prošlost, čas u budućnost. Kada oni koji su podržali bombardovanje njegove zemlje, dolaze u državničku posetu državnom vrhu kome i sam pripada, onda je vreme da se okrene novi list, i da se neprijatna prošlost ostavi iza nas, zarad dece i njihov budućnosti. Kada, međutim, slični ljudi dolaze u posetu opoziciji, onda se to ne može oćutati, onda se ne reaguje pragmatično, već emotivno, onda se otvaraju stare rane i potežu najstrašnije tragedije kroz koje smo prošli tokom bombardovanja.

Međutim, principijelnost se ne može uključivati i isključivati po volji, kao pegla ili usisivač. Moralna indignacija ili postoji, ili ne. Ako se u jednom slučaju savest ućutkuje iz pragmatičnih razloga, onda je najblaže rečeno čudno ako ona spontano progovori baš kada moj protivkandidat knjiži političke poene. Ako se sa stranim državnicima mora sarađivati iz pragmatičnih razloga, zašto se i sa bivšim gradonačelnicima ne bi sarađivalo iz nekih drugih pragmatičnih razloga? Jednom kada smo principijelnost žrtvovali pragmatizmu, nemamo prava da druge optužujemo kad čine isto što i mi.

Dragan Đilas kaže da je Rudolf Đulijani podržavao bombardovanje Srbije i ne treba da govori o budućnosti Beograda. Međutim, Đilas je izjavio da poštuje uspehe Đulijanija, nekadašnjeg gradonačelnika Njujorka. Đilas je, pošto je u Velikom Mokrom Lugu podelio ključeve 20 stanova izbeglicama koji su do sada bili smešteni u kolektivnim centrima, podsetio da je Đulijani, koji je 1999. godine bio na funkciji gradonačelnika Njujorka, podržao bombardovanje Srbije i izjavio da se na Kosovu i Metohiji sprovodi genocid i uporedio te događaje sa holokaustom.
- Zbog takvih stavova ovi ljudi (izbeglice) su 13 godina živeli u kolektivnim centrima. Poštujem njegovu (Đulijanijevu) funkciju gradonačelnika Njujorka i uspeh u tome, ali smatram da nije čovek koji treba da govori o budućnosti Beograda i njegovom sređivanju", rekao je gradonačelnik glavnog grada Srbije.
On je dodao da bi oni (Aleksandar Vučić i SNS, prim.autora) koji su Đulijanija doveli u Beograd, , kako bi mu pokazali projekat "Beograd na vodi", mogli da mu pokažu i zgrade razorene u bombardovanju.
- Želim mu prijatan boravak u Beogradu i srećan put iz Beograda", zaključio je Đilas.

B92, 20.04.2012.

ĐILAS: Ovaj gospodin, što je došao, je bio gradonačelnik Njujorka, nije bio državni funkcioner pa da je trebalo da se izjašnjava. On je izašao i rekao da je na Kosovu izvršen genocid od strane države Srbije prema Albancima i založio se za NATO bombardovanje.

BEĆKOVIĆ: Znam, ali šta je razlika, Hilari Klinton je isto to rekla...

ĐILAS: Nemojte da poredite, kad nam dođe neki državnik, koga mi primamo... Noćas je godišnjica kada je srušena zgrada televizije, i ubijeno ne znam koliko ljudi, i mi to ne možemo da zaboravimo, ali ne možemo ni da živimo, zbog iste te dece koja idu u školu, njih 120.000 hiljada što će imati džabe knjige, i ovih 60.000 u obdaništima, mi ne možemo da živimo u vremenima od pre 13, 15, ne znam ni ja koliko godina, mi moramo da živimo u toj budućnosti,. Zbog toga svaki državnik koji dođe, kao predstavnik svoje države, mi moramo s njim da razgovamo i da gradimo budućnost. Ali ne moram da razgovaram s nekim ko prvo nikad nije bio državnik, drugo, došao privatno ovde i imao takve stavove.

Utisak nedelje, 22.04.2012.

[-]

Narod treba da se pita, ali odmah sad, pa najranije za deset godina ponovo

KATEGORIJA: Dvostruki aršini TEME: EU |spoljna politika

Autori inicijative tvrde da se izdvajaju od drugih političkih aktera po tome što se zalažu za neposredno demokratsko odlučivanje o najvažnijim pitanjima. Međutim, istina je da se zapravo sve stranke zalažu za to da se odluka o članstvu u EU donese referendumom. Pravo pitanje stoga nije: referendum – da ili ne?; već: kada i pod kojim uslovima? Ishod referenduma sigurno neće biti isti sada, kada je podrška evro-integracijama manja nego ikad ranije, i za par godina kada članstvo u EU možda bude nadomak ruke. Zato autori inicijative kao da hoće da osiguraju negativnu odluku naroda time što će se referendum održati što hitnije, a onda tu i da tu negativnu odluku zacementiraju zabranom ponovnih referenduma na ovu temu.

Drugim rečima, autorima incijative nije ni stalo do referenduma kao takvog, nego do jednog mogućeg referendumskog ishoda, što je legitiman cilj, ali ga nije legitimno zaodevati u populističke fraze o „nepodsrednoj demokratiji“. Malo je licemerno pozivati se na brigu za glas naroda, a istovremeno tražiti da se taj glas ućutka na što duži period. Iskrenije bi bilo da su napisali: mi smo za referendum – ali samo onda kad on kaže ono što mi hoćemo.

Zahtevamo:

1. da se o najvažnijim državnim pitanjima od značaja za sve građane odlučuje neposredno demokratski, a ne unutar uskih interesnih i oligarhijskih grupa;

2. što hitnije raspisivanje referenduma o pristupanju EU i NATO (sa zabranom ponovnog raspisivanja u roku od 10 godina) uz obavezu svih državnih institucija da se striktno pridržavaju i rade na primeni tih odluka kakve god one bile.

Inicijativa za spas Srbije, NSPM, 13. april 2012.

[-]

Ako smo i prekršili zakon, utoliko gore po zakon

KATEGORIJA: Dvostruki aršini TEME: lične vrline |poštovanje zakona |pravosuđe |socijalna pitanja

Nije li baš divno, hrabro i velikodušno od dvojice gradonačelnika što su pomogli vaspitačicama, penzionerima i ostalim socijalno ugroženim grupama? Ako su pritom i prekršili zakon, šta mari? Pa, ne možemo se držati zakona kao pijan plota! Eto, oni su spremni i da podnesu sankcije ako treba, srce im je na mestu, jer su uradili pravu stvar. Ali nećemo valjda stvarno kažnjavati ljude što su darežljivi?

Naravno, lepo je biti darežljiv, kao i pomagati onima koji su ugroženi, ali gradonačelnici to ne rade od svojih, već od zajedničkih para, koje su imaju raspodeliti po izvesnim pravilima, to jest, po zakonu, a ne po bilo čijem ličnom nahođenju. Pare koje su date vaspitačicama i penzionerima, nisu pale s Marsa, niti su deo gradonačelničke dedovine, već su uzete iz zajedničke kase, dakle, uzete su od nekog drugog, a zakon je jednak za sve, pa i za gradonačelnike sa velikim srcem.

Primedbe revizora uočene u Kragujevcu, slične su primedbama i u ostalim lokalnim samoupravama. Što se Kragujevca tiče, primedbe uvažavam, ali se istovremeno ponosim onim što sam uradio. Drago mi je što se ovo dogodilo, rado ću otići kod sudije za prekršaje i bez obzira na primedbe, opet ću na isti način da raspodelim budžetska sredstva.

Veroljub Stevanović, gradonačelnik Kragujevca, Ritam grada, 21. februar 2012.

"Kazne su od pet hiljada do 50 000 dinara. Ako je to cena da neko dobije pomoć u Beogradu, ja ću ih sigurno platiti, ali ću insistirati da se zakon promeni" rekao je Đilas novinarima nakon obilaska pogona GSP Beograd na Karaburmi. Gradonačelnik Beograda je istakao da bi bilo dobro "da se te prijave što pre pojave i da vidimo šta u njima piše" i kakvi su formalni prekršaji. "Ukoliko su u pitanju one stvari o kojima smo pričali pre mesec, mesec i po, onda znate moj stav. Ako su podnete zbog plata vaspitačica, naš zajednički stav je da smo sigurno zakonski u pravu, a moralno apsolutno, jer je besmisleno da neko čuva decu za platu od 20.000 dinara", rekao je Đilas. On je dodao i da je besmisleno da stariji od 65 godina, koji žive sa penzijom od 10.000 dinara, nemaju pravo na besplatnu vožnju u gradskom saobraćaju. "Ako su to te prijave, smatram da smo postupili ispravno, a ako smo prekršili nešto, onda treba da se menja zakon", zaključio je Đilas.

Dragan Đilas, gradonačelnik Beograda, B92, 21. februar 2012.

Komentari: 4

By regular_everyday_nor 29.03.2012. 13:01:11

Tek po promeni stavki zakona, ako uspe da ih promeni, može da donese ovakve odluke, ali pre nikako. - Opljačkam banku i nisam kriv, a i ako jesam onda zakon treba da se menja! To sto je to moje lično misljenje, a zakon ne menja pojedinac, nema veze... - Ja imam moć! - reče Himen.

Komentariši

Odustani
By anoniman 29.03.2012. 21:03:44

Valja biti veoma oprezan prema ova dva događaja. Oni izgledaju kao režirani igrokaz za izbornu kampanju. Državni revizor, inspekcija, ili kako se "to" već zove, kažnjava gradonačelnike stranaka na vlasti koji su u sred kampanje zato što su prekršili zakon prekršajima za koje se izriču sitne kazne, a dobija velika reklama. verovatno izjave oba gradonačelnika treba čitati kao: "Ako je tako jeftino da dobijem javnu potvrdu da štitim penzionere, vaspitačice, ...., onda ću rado da platim. Molim još jednu takvu kaznu!". Naravno, "u tutnjavi koraka revolucionarnih masa, valja uvek oslušnuti i topot policijskih čizama", odnosno, jako oprezno trebe razmotriti i tezu da se "zakona ne treba držati kao pijan plota" (J.B.Tito, Split 1961), alias "zakoni su za protivnici" (N.Pašić, Bograd, 1908) koju autor priloga stavlja gradonačelnicima u usta. Onito nisu rekli. Naprotiv, oni vele da će da poštuju zakon i da plate kaznu ali da je loš i da ga treba menjati. Dakle, oni nisu bahati autokrati, nego pkvareni političari.

Komentariši

Odustani
By anoniman 29.03.2012. 22:03:02

dobro primećeno, složila bih se. mada ostaje da oni ipak jesu prekršili zakon.

Komentariši

Odustani
By anoniman 29.03.2012. 22:58:24

Veroljub kaže, jasno i glasno, da je prekšio zakon i da će to opet da učini. Drugim rečima - "zakona se ne treba držati kao pijan plota".

Komentariši

Odustani

[-]

Nagrada za knjigu o gej kulturi je politička propaganda i uvreda za književnost

KATEGORIJA: Dvostruki aršini TEME: kultura |ljudska prava |manjinske grupe

Ko za Andrićev dvostruki jubilej ne dodeli nagradu knjizi o Andriću, taj poručuje da knjževnost nije važna. Nagrada za izdanje godine, koja je ovaj put dodeljena leksikonu "Stripovi koje smo voleli", često se dodeljuje neknjiževnim izdanjima, a prethodnih godina je dodeljivana između ostalog i monografijama o "Manastru Krušedol" i reci Moravi ali, to se kanda nije smatralo uvredom za književnost. U čemu je onda problem? Zašto povest gej i lezbejske kulture ne spada u književnost? Zašto stripovi? Iako to eksplicitno ne kažu, očigledno je da autori implicitno igraju na kartu predrasuda kako prema gejevima i lezbejkama, tako i prema stripovima kao trivijalnoj umetničkoj formi.

U drugom citatu autor tvrdi da je specijalno priznanje knjizi „„Povijest gej i lezbijskog života i kulture“ dodeljeno iz isključivo ideoloških razloga. Na osnovu čega on to tvrdi? Na osnovu toga što se knjiga „bavi problemima koji se prelamaju kroz neke od ključnih perspektiva našeg života“. Šta god ovo tačno značilo, teško da postoji knjiga koja se na ovaj ili onaj način ne dotiče aktuelnih društvenih pitanja. Međutim, to mora da su problemi koji ne bi trebalo da se uzdižu na nivo nacionalne kulture, pa samim tim i iza njih stoji neka neprimerena ideologija i propaganda.

U godini koja je u znaku dvostrukog jubileja našeg nobelovca Ive Andrića, kada su se izdavači potrudili da je dostojno obeleže mnogobrojnim i raznovrsnim tragalačkim izdanjima, organizator je poručio javnosti da su od književnosti važniji stripovi i “povest gej i lezbijskog života i kulture”. Isti žiri, plaćen našim parama zarađenim na našem tržištu, naveo je da su iza nas dve godine devastiranog izdavaštva!

Saopštenje "Udruženja izdavača i knjižara Srbije", Večernje novosti, 31. oktobar 2011.

Da se žiri u odlučivanju zaista rukovodio svojim specifičnim dnevnopolitičkim pogledima, možemo videti i u dodeljivanju specijalnog priznanja knjizi „Povijest gej i lezbijskog života i kulture“, budući da se bavi problemima koji se prelamaju kroz neke od ključnih perspektiva našeg života. I u ovoj odluci može se prepoznati ideološki redukcionizam i zalaganje za jasno određeni propagandno-politički projekat koji u fokus stavlja samo svoje specifične poglede ne samo na ovogodišnju izdavačku produkciju.

Marinko Vučinić, „Kako se fabrikuje izdavač godine“, NSPM, 1. novembar 2011.

[-]

Nema demokratije za neprijatelje demokratije

KATEGORIJA: Dvostruki aršini TEME: devedesete |ljudska prava |pravosuđe

Sloboda govora samo za one koji se zalažu za slobodu govora negira samu sebe. Idiotska ili ne, ljudska prava važe za sve podjednako. Sam Ratko Mladić odgovara pred sudom zbog toga što je neke ljude uskratio tih prava na osnovu njihove nacionalne pripadnosti i vere. Uskratiti Ratka Mladića za pravo na fer suđenje bi predstavljalo pobedu te iste proizvoljne arbitraže u tome ko ima prava a ko ne. Zbog toga bi, da se kojim slučajem našao kao optuženik pred Haškim sudom, i Miša Vasić imao ista ta prava na kojima zavidi Mladiću.

Miša Vasić: Ratko Mladić je, kao i Radovan Karadžić, estradna pojava. Stavio je kačket i salutirao tamo u Hagu. Samo očekujem da se sada pojavi neki Žarko Puhovski i da pomene ljudska prava Ratka Mladića.
Svetlana Lukić: Idiotizam ljudskih prava.
Miša Vasić: Da, idiotizam ljudskih prava. Ona nesrećnica u sudu mu je pola sata čitala njegova prava. Strašno bih voleo da imam ista ta prava

Peščanik, 12. jun 2011.

[-]

Ne treba preispitivati ljude-brendove Srbije

KATEGORIJA: Dvostruki aršini TEME: nacija |poštovanje zakona |pravosuđe

Brend je za da se voli i čuva. Pre nego što su Ceca i muž preuzeli Obilić tamo nije ni bilo vrednih igrača, i šta sad ako je ona nelegalno prisvajala pare od njihove prodaje. Brend je, praštamo joj. Ne može pravosuđe tek tako da staje na put afirmaciji srpskog društva i države. Hoće li danas-sutra policija hapsiti i šljive i maline, hoće li se suditi Smokiju i ajvaru? Hrana, trube, sport – to je sve što imamo i još par ljudi koji bi trebali da su iznad zakona, pa sve i da su krali. Manja je šteta od toga šta su oni ukrali nego što je korist od pravde koje jednako važi za sve. Vladavina prava je starogrčki brend, nek ga oni i čuvaju.

"Pre nego što je Svetlana Ražnatović došla na čelo kluba, Obilić je bio ništa. Sramota je i takvoj legendi kao što je Dragan Džajić staviti lisice na ruke. Moramo čuvati srpske bredove, jer ih nemamo baš mnogo. Ne treba da radimo u korist svoje štete"

Dragan Marković Palma, B92, 10. maj 2011.

[-]

Sve je dopušteno reći u formi opštih vrednosnih sudova

KATEGORIJA: Dvostruki aršini TEME: ljudska prava |manjinske grupe |tradicija |verske zajednice

Ako je tačno ovo što se govori u citiranoj izjavi, ispada da kada bi neko na visokom ili odgovornom položaju, pred desetinama ljudi nekom drugom rekao da je ružan, glup, zao ili nešto slično, to ne bi bilo ništa specijalno, to bi bio jedan obični opšti vrednosni sud. Jer, toliko je stvari na strani apologete vladike SPC: i tradicija, i vera, i pozivanje na slobodu govora, i zdrav razum. Sve je to još na kraju lepo upakovano u shvatanje po kome crkva nije javni prostor i- bog te veselio! Pred nama je nepregledna širina slobode govora i još nepreglednija privatna sfera u kojoj možemo govoriti bilo šta o bilo čemu! Još ako se oslanjamo na hiljadugodišnjiu tradiciju i veru, ne možemo pogrešiti, ako se neko u tu tradiciju ne uklapa, to nije naša stvar!

Ali, niti je crkva privatni prostor, niti je visoki crkveni velikodostojnik govornik bez autoriteta i uticaja. Zato, kada se sopstvene “opšte” vrednosti (koje mogu proizilaziti iz nečije vere, tradicije, kulture, ličnog ukusa..) počnu primenjivati na na drugu, konkretnu osobu, ili u ovom slučaju osobe, radi se o prekoračenju granica opštosti i slobode. Ako se u ime tih vrednosti članovi čitave jedne grupe (u ovom slučaju- homosekslualci) obeležavaju i isključuju iz tradicionalne zajednice, onda se radi o govoru mržnje.

Pozivanje na odgovornost arhijereja zbog propovedi u crkvi, u kojoj se iznosi deo tradicionalnog verskog učenja, a bez vređanja ikoga poimenice, direktan je napad ne samo na slobodu veroispovesti, već i na elementarnu slobodu govora. Mitropolit Amfilohije je izrekao izvesne opšte vrednosne sudove, koji mogu da nam se dopadaju, ili ne dopadaju. Ali, on ima pravo da izriče te vrednosne sudove, ne samo zato što su oni deo učenja njegove crkve, već i zato što sloboda govora podrazumeva upravo slobodu izricanja svih opštih vrednosnih sudova.

Slobodan Antonić ("Opasan napad na građansku slobodu", NSPM, 7. mart 2011.)

[-]

REČNIK Dvostruki aršini