Demolizam.rs

Centralna maćeha sputava sve Pepeljuge ove zemlje da ostvare svoje potencijale i zbace je sa trona. Srećom, svi znaci pokazuju kako se taj Beograd oseća ugroženim i pojačava represiju. Uostalom, kako drugačije protumačiti njegove skorašnje postupke. Sada, jače nego ikad, monopolistički Beograd ignoriše jednu veliku ,,senzaciju" - predaju prve kandidature u Srbiji. Zbog tog drskog čina zlom Beogradu ,,treba pokazati" i to tvrd, radnički, pobednički i Kragujevački... lepi šumadijski Beograd. Da li postoje dva Beograda - otuđeni, koji je u padu i šumadijski, čije vreme dolazi? Ili je to jedan te isti zaposednuti Beograd, iz koga treba isterati zloduha centralizma? Bilo kako bilo, očigledno je da put oslobođenja i uspeha otpočinje smenom Beograda. I postavljanjem novog umesto njega?

Na kritiku zakona koji predlaže njena stranka, članica predsedništva URS odgovara napadom na predsednika LDP-a i njegovu stranku. Pred nama je čitava trpeza strategija bežanja od teme. Personalizacija (Jovanoviću i njegovoj partiji...) je najbolji način da se započne napad. Zatim se zakrčkava impliciranjem zlih namera kritičara zakona (uvredama i neistinama pokušavaju...). Ima tu i cinizmom začinjene aluzije na prethodni izborni slogan LDP-a koji se koristi da se ukaže na to da oni prosto nemaju dovoljno poslanika i da od njih ama baš ništa ne zavisi, naravno pod uslovom da mi imamo dovoljno poslanika za izglasavanje. Dodatak svemu tome je i teza da se mora imati pedigre u nekoj temi da bi se o njoj moglo govoriti. Niko ih nije sprečavao da se bave ovom temom, ali ako nisu, sprečićemo ih sada. Sve se više čini da je naša domaćica uverena da od ovolikog šarenila na stolu nećemo primetiti kako je čitav obrok bez očekivanih sastojaka, naime da je trebalo da se bavi kritikama zakona, a ne onima koji ih iznose. Bićemo nezahvalni gosti ako ponesemo sa gozbe utisak kako nam se zapravo poručuje i to da ako ne ulaziš u glasačku kombinatoriku visoku državnu politiku ne zanima to što imaš da kažeš. Da li to znači i da „običan čovek“ može samo da priča u prazno ako je sakupljen dovoljan broj poslanika da se nešto izglasa? Šta li sve tek od njega ne zavisi? Uzalud se žali kad je tako mali.

Nije zlato sve što sije nit je svako izmeštanje decentralizacija. Naime, fizička selidba neke institucije ne menja njenu funkcionalnu nadležnost. To što se sada Fond za razvoj nalazi u Nišu ne znači da će politiku samog fonda kreirati Nišlije, već će ona i dalje biti određivana od strane centralne vlasti i nadležnog ministarstva. I tu nema ničeg spornog. Sporno je kada se dekoncetracija vlasti predstavlja kao deo procesa decentralizacije. Razlika između ta dva procesa je što se u decentralizacija podrazumeva izmeštanje samih nadležnosti iz centralne na niže nivoe vlasti, dok se u dekoncetraciji sele samo službenici. U konkretnom primeru, mogući model decentralizacije bi bio ukidanje (ili smanjenje) centralnog Fonda za razvoj i uspostavljanje Fonda za razvoj Niša čiju bi politiku definsale lokalne vlasti na teritoriji Niša, dok bi se Fondom za razvoj Subotice bavile subotičke vlasti... A zašto je lakše poturati muda za bubrege nego se baviti onim što je proklamovani cilj je već neko sasvim drugo pitanje.

Izglasavanje konkretnog zakona o decentralizaciji pozivanjem na prigodno odabrane istorijske primere određeno je kao jedini put napretka, kom se mogu protiviti samo oni koji u XIX veku nisu hteli da se umivaju, niti su želeli da im izgradi železnica. Ovakom postavkom situacije nasilno se nameće crno-bela slika u kojoj su sa jedne strane umni Srbi i njihovi nastavljači koji menjaju Srbiju i vuku je ka budućnosti, a sa druge musavi i nazadni, koji se takvom razvoju uporno opiru. Ako se neko ne slaže sa jednim predlogom zakona ne znači da ne podržava ideju decentralizacije države. A još manje da je primitivac. Govorniku je, međutim, stalo da sve koji se s njegovim predlogom ne slažu okarakteriše kao takve. Ko bi još hteo da se nađe na strani onih, prljavih i zaostalih. Prosto je, ako ti se ne sviđa naš predlog - idi umij se!